ДОГАЂАЈ ВАСЕЉЕЊЕ
Како и доличи највећој светковини, припремни период за Васкрс трајао је десет недеља, а слављење самог празника потрајаће читавих четрдесет дана, све до празника Вазнесења Господњег, у народу познатијег као Спасовдан. Прва, Светла недеља, која је у току, спада у тзв. трапаве седмице, током којих се не пости у среду и петак. Друга седмица по Васкрсу је Томина недеља, посвећена догађају који је светом апостолу Томи прибавио епитет „неверни“ (неповерљиви, сумњичави), а трећа седмица је посвећена Женама мироносицама које су биле удостојене да, пре самих апостола, од анђела чују вест о Христовом васкрсењу. Следе Недеља раслабљенога, Недеља о Самарјанки и Недеља слепога, посвећене догађајима који су се, додуше, одиграли пре Христовог васкрсења, али у којима је Црква препознала Господње речи од изузетног значаја за читав људски род у периоду који ће уследити по Господњем васкрсењу.
„Христос васкрсе из мртвих, смрћу уништивши смрт, и онима у гробовима дарујући живот“. Господ Исус Христос се у светоотачкој литератури назива новим Адамом, јер својим доласком на свет, међу људе, својим страдањем и славним васкрсењем, премошћује до тада непремостиви јаз између Бога и људи, настао Адамовим падом у рају. На икони „Христов силазак у ад“ у првом плану су Адам и Ева, прародитељи људског рода, којима Господ пружа руку да их избави из ропства греху, проклетству и смрти у које су пали још у првим данима постојања света, одредивши исти трагични пут свим својим потомцима.
У композицији иконе, одмах поред Адама и Еве, налази се и свети Јован Крститељ, који пребиваоцима царства таме руком показује на Господа Исуса Христа, са изразом лица својственим човеку задовољном што се његове речи управо обистињују. Јер, као што је био Господњи Претеча на земљи, међу живима, тако је свети Јован пре свог Господа отишао и у царство мртвих да им благовести о избављењу из вечног боравка „у тами и сенци смрти“ (Лк, 1, 79). Па ако је и човек за кога је сам Господ Исус Христос посведочио: „Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља“ (Лк, 7, 28), ако је, дакле, такав праведник морао да оде у ад, онда је јасно колики је био јаз између Бога и људи до тренутка када је Господ Исус Христос својом смрћу заподенуо битку са смрћу и победио је својим славним васкрсењем.
Иза Адама, Еве и светог Јована Претече види се мноштво глава. Око неких сија ореол, око осталих не. Тај детаљ нас опомиње да нема никакве суштинске разлике између људи који су свој овоземни живот провели пре Христовог васкрсења и нас који живимо после тог догађаја, централног у васељенским збивањима. Христова победа над смрћу никога не спасава аутоматски; она само даје, до тада непостојећу, могућност избора, опредељења између вечног пребивања у Божјем царству или у царству таме. Коначан избор је на човеку, а празновање Васкрса, ма колико било радосно, ипак је само слика вечног празновања које чека све оне који изврше прави избор.
Тропар, глас 7.
Иако је гроб био запечаћен, засијао си живот из гроба Христе Боже, и када врата беху закључана, стао си пред Ученике, као Васкрсење свих: Њиховим молитвама обнови дух прави у нама, по великој Твојој милости.
Кондак, глас 8.
Љубопитљивом десницом, Тома је додирнуо Твоја животодавна ребра, Христе Боже, када си ушао кроз закључана врата, и са осталим Апостолима Ти је клицао: Ти си Господ мој и Бог мој
